Vikipedija Srbija

4. Mart 2010 Vikipedija Srbija

Komentari

1. Јанко Сибињанин- Посавски
   -Мит,легенда,историјска стварност-

   Јанко Сибињанин- Посавски, иако није описан и записан као историјска личност, по многима мит и легенда, живео је у време Марка Краљевића и кнеза Лазара.Родио се у Сибињу у Посавини, на око 8 километара од Славонског Брода у данашњој Хрватској.У Сибињу постоје и дан данас остаци насеља из XI и XII века, док утврђење, под називом "Градина",датира из XIV века.У овом месту постоји још увек дрвена црквица, посвећена светом Јовану Крститељу за коју се верује да јој је прве темеље ударио управо Јанко Сибињанин, поред које је сазидао и своје "бијеле дворове" у XIV веку.
   На далеко чувен као "војвода од Сибиња,"- "војвода од Посавља равна" веома храбари неустрашив, одважан и пре свега побожан,био је редак пример српског ратника који је увек хтео да положи свој живот за правду и сиротињу у одбрани од насилног туђина и освајача.Током целог свог живота, по угледу на Марка Краљевића и кнеза Лазара (који су му иначе били узори јер је био млађи од њих двојице), држао се непоколебиво свог мача,правде и Цркве.Његова одлука је увек била : "ни по Бабу ни по стричевима , већ по правди Бога истинитога."
   Српски народ и свеопшти народни певач, описали су га у својим епским песмама , нарочито у народној усменој књижевности, Топличког предела у сликовитој хиперболизацији његовог јунаштва, као незамењиву перјаницу српског нациналног бића свог времена, са севера земље.Све ове песме су најчешће певане уз гусле, у свом десетерцу, кко би се отеле од заборава, али и послала својеврсна порука свим будућим генерацијама о неописивој храбрости, вери и правди свог омиљеног јунака, о коме најмање знају, разни хроничари,путописци,историчари и разни прикупљачи народних умотворина.
   Код свих јунака епског карактера (песме у десетерцу), као што је био Јанко Сибињанин- Посавски,поред сликовитости догађаја, хиперболизма и понекад и персонификације, нарочито се истицала сопствена култура, традиција," светост породичног живота", као и основне Јеванђеоске моралне вредности по којима је било не замисливо да се било шта туђе присваја као своје .
   У време живота Јанка Сибињанина-Посавског, владао је кнез Лазар (1371-1389),који се својски трудио да сачува границе Србије( по могућству теисте границе и прошири) и јединство народа, да се одбрани од најезде Турака, али и да измириСрпску цркву са Византијском црквом. После битке на Марици у ноћи између 25. и 26. септембра 1371. године, када су погинули браћа Мрњавчевићи, Вукаши и Угљеша, умро је и српски цар Урош, те исте године, у децембру месецу.Смрћу цара Уроша завршио се један период историјског живота у коме је била испољена, не само државна, политичка и војна снага, него и посебан културни ,традиционални и верски развој српског народа.Српски великаши су се поделили и расцепкали државне границе на посебне и засебне делове.Зато је кнез Лазар већ 1373. године, склопио савез са тадашњим босанским баном Тврдком I, и те исте године поразио, војно, Николу Алтомановића, поделивши при том његову владарску област. Твртко је добио Подриње и Полимље где се налазио манастир Милешева, у коме пчивало тело Светога Саве, првог српског архиепископа, кнез Лазар је добио Рудник,Ужице, и део области до ушћа Лима у Дрину.Тако је Лазар добио проширену територију са престоницом у Крушевцу,која је обухватала Поморавље,Ново Брдо,Ужице, Браничево и Мачву.А онда је удајом својих кћери задобио много родбине и пријатеља.Једна ћерка, Мара, била је жена Вука Бранковића, друга ћерка (по својој прилици Драгана) , била је удата за Александра, сина бугарског цара Шишмана,трећа ћерка,Јела, била је удата за Ђурђа Страцимировића- Балшића,четврта ћерка, (највероватније Теодора), била је удата за мађарског племића Николу Гару.
   Кнез Лазар је након проширења граница Србије и победом над Николом Алтомановићем 1373.године(који се ионако спремао да се замонаши), успео је да издејствује и помирење Српске и Византијске цркве 1375. године.Коначно измирење , две цркве,учињено је у Призрену, у цркви св. Арханђела, где је био сахрањен цар Душан,уз присуство изасланика Цариградског патријарха и великог броја свештенства Српске цркве.Као трећи циљ који је имао честити кнез Лазар, била је борба против Турака.Зато што су се Турци много осилили након победе на Марици.Жестоко је турска војска кренула на Србију, Бугарску,Епир и данашњи простор Албаније.Већ 1386.године,Турци су освојили Ниш.Видевши велику опасност ,кнез Лазар је дочекао Муратову војску код Плочника (место код Куршумлије), поразивши је у тој мери да је Мурат са својом војском, бежећи, једва сачувао живу главу.Јанко Сибињанин-Посавски,на позив кнеза Лазара, пошто се улогорио са својом војском код данашње Јанкове Клисуре на једној висоравни ,учествовао је у борби против Турака , 1386. године, где се нарочито истакао у сечи Турака и њиховом прогону.
   Након успешне победе српске војске на челу са кнезом Лазаром и помоћи војсковође Јанка Сибињанина-Посавског,Турци су кренили према Неретви и Хуму,где их је дочекао војвода Влатко Вуковић, иначе војвода краља Твртка. Пошто су Турци у року од две године претрпели два озбиљна пораза код Плочника и Билећа, Мурат је је озбиљно припремио своју војску за рат против Срба,повео је своја два сина Бајазита и Јакуба,и прослављене војсковође:Балабана,Евреноса и Сариџеа,у нови и одлучујући поход против Срба 1389.године,на Косову Пољу.Срби су тај рат са Турцима изгубили са огромним губицима после чега се никад нису повратили.
   За рат против Турака кнез Лазар је потражио помоћ од свих оних који су могли тада да му помогну.Таквом позиву, одазвао се и Јанко Сибињанин – Посавски. Своју војску је улогорио на месту где је то учинио и 1386.године, у селу Сибница крај Јанкове Клисуре. Рачунао је да ће и сада да тријумфује против Турака као у предходној борби.Снага, спретност, вештина и воља му нису недостајали.Његова одабрана војска је такође била спремна.
   Кад је главнина војске из Крушевца прошла кроз Јанкову Клисуру он се није одмах придружио кнезу Лазару. Остао је да сачека Марка Краљевића, са којим се раније договорио да ће ићи заједно у бој на Косово Поље, против Турака.Некако у то време, Марко је био у северним деловима Србије.Међутим , Марко Краљевић није дошао у договорено време , тако да је Јанко са закашњењем кренуо у бој на Косово Поље.Кад је некад стигао на Косово Поље ,борба се већ била у велико распламсала, дошао је у тренутку кад су Турци опколили честитога кнеза и заробили га.Сав љут што је закаснио, кренуо је разјарено на Турке, наневши им велике губитке ,али је ипак погинуо у борби против добро организованих Турака, иако је султан Мурат погинуо од Милошеве руке. Тако је Јанко Сибињанин- Посавски, завршио свој овоземаљски живот, као славан војсковођа који је дао свој живот за свој народ и његову слободу .
   Др.Душан Миљкови

   Autor MILDUSAN — 26 Maj 2011, 14:02

Dodaj komentar